Svaka Duša zna, zbog čega je došla na Zemlju. Takođe treba shvatiti, da je Duša svesna vremenskog perioda koje provodi u jednom životu. Kada ljudi osveste svoju Dušu, koja je večna, upravo je taj večni deo njih samih, Duša, onaj koji ih poziva da se pokrenu i naprave sve što su sebi zadali za ovaj život. Jer iako kao Duše imamo večnost, život koji živimo sada ima svoj ograničeni rok trajanja. Duša želi da što više postignemo u svakom svom životu.
Koliko je to bitno, biti svestan svog unutrašnjeg vodstva i biti dosledan kada je u pitanju naša iskrenost prema samome sebi i da smo verni našoj Duši i njenoj želji da postigne svoje ‘ ciljeve ‘, shvatila sam u jednom periodu moga rada.
U jednoj sam fazi svoga rada susretala u velikom broju klijente, koji su bili u svojim pedesetim ili kasnim pedesetim godinama, ali ono što su imali zajedničko nisu bile njihove godine već osećaj da im život klizi među prstima. Dolazili su tražeći nešto više. U sebi, u svom životu, svojim vizijama života kojeg bi ( još uvek ) mogli živeti.
Bilo je neverovatno posmatrati kako postavljaju skoro pa ista pitanja , i traže slične odgovore: Jesam li u svom životu na pravom putu ?, Koja je moja svrha ?, Je li moguće da u životu postoji nešto više ? …
A u svemu tome isticalo se pitanje: Ko sam ja zapravo ?
Kada skinemo težinu naših navika, i običaja koje smo preuzeli od svojh roditelja i predaka, mi oslobađamo prostor za nešto novo. U tom se prostoru otvara mogućnost. I tu se stvara promena, koju svaka Duša želi doprineti na ovoj planeti.
No, mnogi su zauzeti, i ne stignu do ‘ sebe ‘, da bi mogli slediti svoje unutrašnje vođstvo. Tek kada se usudimo osloboditi i opustiti one nepotrebne i neispunjavajuće navike koje nas drže ‘ zauzetima ‘ dok, ispunjavajući svoje ‘ obaveze ‘ prema svima drugima osim prema nama samima, ulazimo u situacije u kojima naš istinski JA pati u tišini, a mi se smješkamo ‘ kulturno ‘ ušutkavajući unutrašnji glas koji govori: ‘ Ovo ti je nepotrebno, ovo je zamarajuće i dosadno ili čak :ovo je bolno, ponižavajuće ili štetno ‘ ; mi možda po prvi put u životu pravimo prostor Sebi, svojim istnski osećanjima i svojim dubljim potrebama.
Jedna od nadubljih potreba Duše , koja obitava u svima nama , je čuti taj tihi glasić naše Duše koji jednostavno zna . Naša Duša nije bučna i nije nametljiva, ali se često javlja i želi da nas prisjeti i privuče k našem bistvu postojanja, dok nam šapuće da nije tu radi toga da bi, gušeći se u isrcpljujućem društvu, slušajući naporne tonove muzike ( koja spušta njene vibracije ), dok jede hranu koja joj ne odgovara, čekala … gušeći svoj Glas. Sve dok se Duša guši, ona nije u stanju da izraze svoje poslanstvo.
Duša pati kada sebe gužve u male kutijice loših navika , ili društva koje ne podržava njenu vibraciju , a umesto toga je mogla širiti svoje vibracije i deliti svoju Svetlost.
Dok sam sa svojim klijentima istraživala njihove živote , i dok smo zajedno tražili put do njhove Duše, mnogi su prolazili kroz velike i male promene. Sećam se jedne žene koja je na svaku našu radionicu kasnila i ulazila zadnja, kad bismo već počeli sa grupnom hipnozom. Jedan je dan stigla prva: ‘ Shvatila sam, da kada na vreme napustim svoj posao, da bih mogla u miru stići na svoju radionicu Živeti iz Duše , slušam sebe, i da je i to ljubav prema mojoj Duši ‘, osmehnula se dok se je spuštala u svoju udobnu stolicu.
U jednom sam trenutku shvatila zašto su ljudi u pedesetim bili u jednom u toliko velikom broju : Ako su oni mogli menjati svoje živote, i napraviti mesto za svoju Dušu i istinske potrebe, i krenuti da žive svoju svrhu, onda je dobro znati da nikad nije kasno, i da je uvek dobar trenutak da počnemo.
Najveći primer Nikad – nije – kasno – filozofije napravio je gospodin u kasnim sedamdest. Ceo je život proveo u ulozi intelektualca koji ne veruje u ništa, i predavao na fakultetu nauke. No kako je njegova majka umrla ( i na vrlo suptilan način napustila ovaj svet ) doživeo je susret sa njenim Vodičem, i shvatio da i njemu dolazi trenutak odlaska, u kojem će raditi suma sumarum svog života. Počeo je da istražuje sebe, i kada je stigao do mene, već je znao da unutar njega postoji više od samo grupe neurona koji prenose impulse … Potražili smo njegovu Dušu, koja je smireno CEKLI svoj trenutak … bilo je neverovatno gledati tu spoznaju, taj susret i tu promenu životnog stila … gospodin i danas živi , ali sada više putuje , traži svoja ‘ spirtualna ‘ mesta , oseća ljubav prema životu, i oseća se kao da je tek sada ‘ oživeo ‘.
Dakle, kako se osloboditi ? Bitno je istražiti sve one navike, koje čine našu svakodnevicu, a ne pašu nam, niti nas podržavaju. Dobro je takođe osvijestiti sva svoja negativna uverenja ( koja često nikad nisu bila ‘ naša ‘ već su nam bila nametnuta ) i kada se oslobodimo svih nepotrebnih uverenja koja nas drže zaključane u energetskim oklopima koji nama crpe energiju usmeravajući nas na čisto održavanje status kuo stanja ( bez promena, bez pitanja, bez inovacija ) mi kao ljudi prestajemo gušiti Sebe. Bivajući svoji Ja, koji sada ima mesta za izražavanje i svoj doprinos ovoj planeti, mi postajemo Svest i Svetlost koja daje dugima podsticaj da se susretnu sa sobom i svojim Dušom.
Našim dolaskom na ovaj planet svako od nas, svaka Duša, donela je obilje Svetla, lepote, ljubavi i potencijal mnogih mogućnosti. Svaka Duša svojim ulaskom u matericu, unela je u svoje telo vibracije koje izražavaju čistu svest svetlosti i ljubavi. Na ovaj svet svaka je Duša ponela bogat repertoar svojih iskustava iz mnogih života, i znanja iz dimenzije koja je daleko iznad svega zemaljskog.
Dok smo bili deca mnogi od nas su bili ‘ ućutkani ‘, i naučili smo ćutati i slušati druge. Mesto u nama ispunili su tuđi glasovi, želje i uslovi.
Ali smo sada odrasli, i naše je pravo, ai dužnost prema sebi , prema svojoj Duši , da sada slušamo svoj glas, svoju Dušu. Naš je zadatak da osluškujem, a Duša zna i kako i zašto i gde i kada … . treba samo osloboditi mesto u sebi, i napraviti prostor za ono drevno Svetlo Svesti zvano naša Duša.
Izvor: Oaza znanja
